ДРАГАН БОРОЈЕВИЋ ОД ВОЋА ПРАВИ УМЈЕТНИЧКА ДЈЕЛА

Када је храна, уз добар укус, лијепо украшена и послужена то је пуни доживљај за непце али и очи. Још ако се припрема за свечаност сваки детаљ је изузетно важан, јер уноси елегантност, префињеност, „освјежава“ амбијент, госте оставља без даха и даје посебан печат слављу.

Јабука, банана, киви, грожђе, ананас, наранџе, лубеница, диња, лимун, крушка, јагоде, мрква, парадајз, краставац, лук, паприка, босиљак, мента…. Осим што су здрави и обилују разиграним бојама, идеални су за декорисање и прављење слатко-сланих аранжмана што храни даје посебну чар.

Драган Боројевић велики је заљубљеник гастрономије који намирнице претвара у права мала умјетничка дјела, а стварајући занимљиве декорације које прште од живота, храни даје додатну сласт. За рад овај свестрани креативац користи само најобичнији ножић и даску за резање.

-Од ананаса и банане правим пауна, од банане делфина, од лимуна прасе, од јабуке лабуда, од грожђа и крушке јежа, од краставаца, парадајза и мркве правим ружице, ту су и воћни ражњићи… Наравно, важан је и повод тако да креације прилагођавам догађају, било да се ради о рођендану, свадби или некој другој свечаности. Од сваке воћке се може направити нешто занимљиво, само треба пустити машти на вољу. За рад не користим вансеријски алат како већина мисли. Даска за резање, мали ножић са сјечивом од пет центиметара и вјеште руке су све што треба. За мене је ово хоби који једноставно волим, а највећа награда за рад ми је стисак руке, осмјех, загрљај и браво! -, започиње Драган Боројевић и кроз смјешак каже да је све јестиво осим чачкалица и петељки.

Драган ужива у кухињи, воли слободу изражавања, ради за своју душу и да развесели драге пријатеље.

У свијет гастрономије, односно декорисања хране упловио је као средњошколац 1984. године када је на распусту, преко Омладинске задруге, отишао радити на острво Црес у ауто камп Ковачине, као чистач кампа.

-Након 10 дана шефица је видјела да хоћу радити и премјестила ме у маркет да попуњавам рафе. Потом сам отишао у кухињу, као помоћни радник, гдје сам прао и полирао суђе. Пред крај сезоне урадио сам и понеку декорацију. Наредне три године, сваког распуста, ишао сам радити у поменути ресторан и тако се родила љубав према припреми и украшавању хране-, каже и наводи анегдоту са одслужења војног рока.

-Војни кувар је хитно морао отићи кући тако да за дан  Карауле није имао ко скувати пасуљ.  Понудио сам се да преузмем његову улогу што су старјешине прихватиле, али уз услов да ћу у затвор на 15 дана ако забрљам или 15 дана кући ако буду задовољни јелом. Срећом испало је како треба, и награђен сам одсуством -, прича.

Визуелни изглед хране Драган на посебан начин доживљава.  Његова филозофија гастрономије не трпи монотонију, тако да све „освјежава“ детаљима попут лишћа грожђа, пампаса, богатм листовима салате, першуна, комбинујући слатко-слано. Тако уможава боје и окусе, а тацна изгледа изазовније и љепше.

– Једног делфина направим за два минута. За тијело користим банану, а очи избушим ножићем и бодем комадић лозе. Додам и зрно грожђа у разрезану петељку, која су уста, и делфин је ту. Ананас је основа за израду пауна. Крила и реп су од те воћке, док за врат и главу користим банану, и на крају то јако лијепо изгледа. Највећи проблем је лоше воће, или када неко тражи вансезонско, као што је сада случај да се траже лубенице и диње, којих нема.  Највише волим радити од тропског воћа, наравно може и од наших јабука, крушака… Најважније је да је воће свјеже и сезонско -, открива Боројевић.

Храну је почео декорисати и послуживати 2004. године. Прво је одушевио родбину и пријатеље, а када се прочуло за његову даровитост, почели су стизати и позиви суграђана. Жеља му је, каже, да чује „штета је то начињати“, да људи уживају свим чулима, односно да је храна лијепо аранжирана. То је, кроз хоби који обожава, и постигао.

-Радим ово с времена на вријеме. Онима којима сам радио су задовољни. Опет кажем, стисак руке и осмјех су ми награда, тад сам испуњен. У Британији сам 2017. био на синовој момачкој вечери која се одржала код његовог пријатеља Тејлора. На столу је било припремљено свашта-нешто, али разбацано. У договору са сином сам посложио сто, а у међувремену у просторију је ушла Тејлорова мајка и само изговорила „вааууу“ и изашла. Касније је питала мог сина ко је то припремио, у ком ресторану, на шта је он одговорио да је то његов отац само све лијепо сложио -, присјећа се Драган.

Са воћних сластица Драган нас причом одведе првом јелу које се служи у већини свечаних прилика – предјелу. Изричит је да осим онога што ћете ставити на тањир, важан је и изглед да би импресионирали госте, нарочито истинске гурмане. Поента је, каже, уживати у послужењу исто колико у укусима делиција.

-Ако могу да бирам, мезе радим на стаклу као подлози, што је јако лијепо за око. То су тзв. Јин Јанг мезе. Код нас се обично ради на иноксовим, алуминијумским или овалима од дрвета. У дворишту имам 20 лоза са којих узимам лист за подлогу испод цвијета који правим од краставца, парадајза, мркве, лимуна… Лук, власац, менту, босиљак, сам узгајам. Имам и пампас који користим у позадини стола да све буде декоративно. Важне су квалитетне намирнице, а још је љепше кад је лијепо сложено. Када је за око лијепо, лијепо је и за дегустацију-, говори Драган који је мезе сервирао на столовима бројних званичника из Српске и иностранства.

Драган Боројевић спреман је пренијети богато искуство декорисања хране онима који желе учити. Једини услов који поставља јесте да заинтересовани воле укусан и лијепо декорисан залогај. Д.И.