РАДИО БРОД НА ЧАСУ СА ЂАЦИМА У ЗБОРИШТУ И У ГОРЊИМ КОЛИБАМА

Основнa школа „Свети Сава“ најбројнија је основношколска установа у Броду са 763 ученика. У саставу школе дјелују и два подручна одјељења, у Зборишту и Горњим Колибама, гдје наставу похађа само 11 основаца.

Иако је ђака веома мало, тек шесторо, у учионици у Зборишту влада права школска атмосфера. Ученици су пуни ведрине и жеље за радом.  Школа у овом селу, као и она у Горњим Колибама, опремљена је у складу са нормама, а амбијент пружа могућност ђацима да усвајају нова знања у истим условима као и њихови вршњаци у градској средини. На давно прохујала времена асоцирају једино пећи на дрва која загријевају учионице.

Ученици из Зборишта кажу да ни једног тренутка немају жељу да школу похађају било гдје друго. Једино што би вољели је да имају више школских другара.

– У школи нас је шесторо и дивно нам је -, каже Милица Дуроњић и поче да броји: Бранко и ја смо пети, Николина четврти, Ђорђе други, а Слађа први разред. Било би пуно љепше да нас је више. Настава није превише тешка, а учитељица је строга само када је потребно. Све радимо у учионици, само за физичко, кад је лијепо вријеме, излазимо вани -, прича Милица.

У клупи испред ње сједи Бранко Обрадовић. Пети је разред. И он би волио да је више дјеце у клупама.

– Мени је одлично у школи. Имамо све часове, стижемо урадити све, само домаћи радимо код куће -, казује Бранко.

Слично као и у школи, Обрадовић прича да нема пуно другара ни за дружење у слободно вријеме које највише проводи са двојицом пријатеља који иду у школе у Броду и Дервенти.

У првој клупи до катедре сједи Ђорђе Прањић, ученик другог разреда.

– Лијепо је у школи, другари су добри, дружимо се и учимо. Добар сам ученик, имам петице, четворке и понеку тројку -, искрено ће овај дјечак.

Учитељица Зора Чивчић у Зборишту је на замјени колегинице која држи часове за шест  ђака – једном у првом, по двоје у другом и петом и једном ученику четвртог разреда. Сви сједе заједно, у једној учионици, у комбинованом одељењу.

Чивчић истиче да у одјељењима са малим бројем ђака учитељи имају више времена да се посвете сваком ученику понаособ.

– Имали смо троје дјеце уписаних у пети разред, али се један ученик преселио у Дервенту, тако да је од октобра шест ученика у овој школи. Бити наставник у малобројном одјељењу са  четири комбинације веома тешко, мукотрпно, тражи дуготрајну припрему, посвећеност сваког тренутка јер се ради по четири програма -, објашњава учитељица Зора Чивчић.

Ипак, подручна одјељења имају и предности, оцјењује учитељица.

– Комбинована одјељења са малим бројем ученика имају предности јер се наставник може посветити сваком ученику, а директан контакт је константа. Али, то захтјева и детаљну припрему за сваки наставни дан -, објашњава Чивчић.

Подвлачи да имају добре услове за рад, а поред уређених просторија, школа посједује ТВ, лаптоп, штампач, три табле у учионици, дидактички материјал.

– Сем фискултурне дворане имамо све што и централна школа. То, колико ће дјеца усвојити знање зависи од индивидуалног залагања сваког ученика, колико су самостални, колико раде код куће, тако да не видим неку разлику између квалитета наставе у подручним одјељењима и централној школи, осим, можда, у социјализацији која може бити отежавајући фактор у малобројним одјељењима -, каже Чивчић.

Констатује да је демографска ерозија евидентна и прибојава се неизвјесне сутрашњице која би лако могла ставити катанац на школска врата.

– Старахујемо за наш град, не само за Збориште, јер смо свједоци свакодневног исељавања из цијеле репубике, тако да је сувишно о томе причати -, наглашава Зора Чивчић.

ШКОЛСКО ЗВОНО У ГОРЊИМ КОЛИБАМА ОГЛАШАВА СЕ ЗА ПЕТ УЧЕНИКА.

Добрила Вујовић је учитељица која предаје дјеци у селу Горње Колибе, гдје има пет ђака. На часовима сви сједе заједно – Амар, Емрах и Лаура су у другом, а Алис и Ведад у петом разреду.

Према ријечима учитељице Вујовић и у овој школи је евидентно смањење броја ђака и сјетно се присјећа блиске прошлости када су у Горњим Колибама са 22 ђака радиле двије учитељице.

– Тако је било прије десетак година, а онда је услиједио период када сам сама радила са 11 ученика у четири одјељења. Тако да дефинитовно можемо рећи да имамо тренд смањења броја ученика -, тврди Вујовић и износи искуства рада са малобројним одјељењем:

– Јесте да је мања група ученика, али је захтјевнији рад . С друге стране наставник може много више да се посвети сваком ученику, тако да је ово готово идивидуалан рад усклађен са ученичким способностима.  Самим тим, ученици имају већу прилику да науче и не може се десити да не савладају неку област, што је услов да идемо даље -, објашњава учитељица Добрила Вујовић.

Приликом наше посјете Горњим Колибама у школи су били Алис и Амар, док су други ученици због стомачног вируса били спријечени присуствовати настави. Зато нисмо направили заједничку фотографију, али нам је учитељица изашла у сусрет са фотографијом снимљеном за новогодишње празнике.

– Мени је добро у школи, учитељица није строга. Учимо српски, математику, природу и друштво, енглески и мени омиљену вјеронауку -, каже Алис Кобиљар додајући да би волио да има више другара у школи али и за дружење ван наставе.

Три године млађи Амар Матињанин задовољан је својом школом. Поносно додаје да му учитељица у дневник уписује петице и тек понеку четворку.

– Добро ми је у школи, има нас четири дјечака и једна дјевојчица, а Алис ми је најбољи пријатељ. И ја бих волио да имам више пријатеља, да заједно можемо играти фудбал, бабе ћоре, слагати пузле -, додао је Амар.

Упркос све мањем броју ученика, учитељица Добрила Вујовић је оптимистична и не жели размиљати да би у подручном одјељењу могло умукнути школско звоно.

– Оптимиста сам и не размишљам на тај начин. Увјерена сам да до тога неће доћи јер имамо изузетно добре услове за рад до петог разреда када је ученицима потребна већа пажња -, нагласила је Вујовић.

КАД УМРЕ ШКОЛА, НЕСТАЋЕ И СЕЛО

Посљедице дугогодишњег негативаног природног прираштаја и одласка становништва из села у град, из града у иностранство су све евидентније. Школа је један од индикатора демографске ерозије која се манифестује и драстичним смањењем броја ђака у подручним одјељењима и централној школи у Броду. 

Ово потврђују наводи директорице ЈУ ОШ „Свети Сава“, Ружице Маслић.

– Смањује се број ђака, то су чињенице од којих не можемо побјећи. Међутим, искрено се надамо да ће све подручне школе на подручју Брода опстати, без обзира на мали број ученика, јер је њихов значај велики за подручја у којима се налазе, ученике и родитеље -, сматра Маслић.

Апострофирајући народну изреку ‘Кад умре школа, нестаће и село’, Маслић је додала да подручна одјељења добро функционишу и да су макимално опремљена, у складу са могућностима.

– Колико год да је рад отежан у комбинованом одјељењу због малог броја ђака и већег броја одјељења са којим ради један учитељ, такав начин рада има и своје предности. Првенствено јер омогућава индивидуалан рад са сваким учеником, док у већим одјељењима више се ради ‘фронтално’, тако да се знање истовремено преноси свима. У малим одјељењима наставник има могућност и довољно времена да приступи сваком ученику и да додатна појашњења везано за градиво -, навела је Маслић.

Једини недостатак код малих одјељења, оцјењује Маслић, може очитовати у смислу мањака социјализације и дружења дјеце.

Пут из сеоских одувијек је водио до средњих школа, а оне истакнутије ђаке касније и до факултета. Из Зборишта и Горњих Колиба одлазимо с увјерењем да се на тај пут неће ништа испријечити, јер школе нису само мјесто гдје се учи, него знакови живота. Ако утихне њихово звоно замријеће културни, друштвени, па и укупни живот села. Д.И.