У Полоју, селу исељеном 70-их година прошлог вијека, данас је прослављен Павловдан, слава овог некада најмоногољуднијег бродског села.
У храму посвећеном Светим апостолима Петру и Павлу служена је литургија, након чега је обављен чин освећења славског колача, а око храма је прошла свечана литија у којој су учествовали многобројни вјерници.
Свештеник лијешчанске парохије Јован Томић, поручио је да ће Павловдан увијек бити дан када ће се Полојчани окупљати око изграђеног светог храма.
– Налазимо се на мјесту гдје је некада био крст или молитвиште за Полој, село које знамо каква је судбина задесила. Али, то није уништило дух, вољу и љубав према према свом селу. Првенствено жеља да се овдје направи свети храм је одлучила да за вијек вијекова овај дан и мјесто буду одредиште када ће се сви Полојчани окупљати -, рекао је отац Томић.
Томић је додао да многи Полојчани долазе из разних крајева свијета на молитву и да у заједништву прославе свог заштитника.
– Можда од свих црквених слава је најпосјећенија, гледајући на прославу, колико се дуго задржимо и колико буде у духу Божијем и духу нашег народа да прославимо заједно уз народно весеље -, конставовао је Томић.
Кум славе Димитрије Видаковић се потрудио да дан буде радостан, свечан и богоугодан.
– Бити кум славе за мене значи пуно, зато што је село Полој нешто посебно. Са духовне стране значи још више, јер је црква мој живот -, каже Видаковић, који иза себе има више оваклих кумстава.
Носталгични времеплов из година када се у селу рађало, ишло у школу, радило, привређивало, живјело, не блиједи у сјећањима старијих Полојчана. Са сјетом причају о тим временима и радосни су јер се и данас окупљају у великом броју.
– Ово је моја кућа, моје село, мој народ. Другог немам! Лијепо је и хвала драгом Богу да се народ окупља овдје -, говори Полојчаним Саво Вучановић.
На његове ријечи надовезује се Славко Бардак који је радни вијек провео у Швајцарској. За Полој гдје је рођен каже да је најљепше село и да радо вријеме проводи на родној груди.
– Долазим сваки дан, имам викендицу овдје, а Павловдан је за нас Полојчане нешто посебно, свето. Лијепо је када се окупимо у овако великом броју. Данас је мало вруће па је мање народа -, говори Славко Бардак.
Предсједник Удружења за обнову и ревитализацију села Полој, Душан Костадиновић, подсјећа да је према попису из 1931. село имало више од 2.700 пунољетних житеља и било најмногољудније у овом дијелу Посавине.
Према његовим ријечима, исељавање је почело ’60 и ’70-их година под образложењем Брозовог режима да Полојчане спасава од полава. Међутим, тврди он, прави разлози за планско исељење леже у чињеници да су на послијератним изборима у бившој Југославији за Тита гласала само три мјештана, док су остали били за Краља и Отаџбину.
Костадиновића радује да Павловдан, упкос бројним историјским недаћама, и даље сабира Полојчане.
– Доласком првих хришћана који су остали овдје до дан данас славила се слава села, Сабор светих апостола Петра и Павла. Иако данас у селу практично нико не живи, сакупимо се на Павловдан сви који можемо. Долазе Полојачни из западних земаља да заједно прославимо нашу славу и сјетимо се наших предака. Има нас свугдје, од европских земаља, Аустралије, Канаде, Велике Британије, Америке, али даће Бог мира и здравља да се село почне насељавати -, изјавио је Костадиновић.
Наглашава да је у програму рада удружења да се водоодбрамбени насип подигне на примјерену висину како би се смањила могућност плављења овог подручја које обилује плодним ораницама и значајна је житница.
У Полоју се изнад свега његује заједништво, а за то је највише заслужна православна црква, констатовао је начелник општине Брод Зоран Видић. Нагласио је да му је част што је дуги низ година са народом на прослави Павловдана.
– Сваке године 13. јула окупљамо се у Полоју са свештенством православне цркве и вјерним народом да прославимо Павловдан. За некадашње становнике Полоја ово је један носталгичан догађај, али када се све то увеже са религијом и православном црквом то изгледа све пуно величанственије -, рекао је Видић.
Додао је да локална управа брине о одржавању путева у селу, што се редовно ради сваке године.
– Ове године, поред пута који пролази кроз цијело село, успјели смо уредити и оне који воде до парцела да се лакше може обављати пољопривредна производња. У сваком случају, част ми је што сам гост овдје дуги низ година и што заједно са својим народом прослављам Павловдан -, поручио је начелник општине Зоран Видић. Д.И.
