ВИД ВЕСЕЛИНОВИЋ ИЗРАДОМ ИКОНА ДУШУ ИСПУЊАВА

Вид Веселиновић из Горњег Клакара бави се израдом икона у дуборезу. То му је хоби коме је посвећен пуних шест година. Ради са пуно љубави, стрпљиво и педантно. Каже да му за изаду иконе треба око три дана. До сада је из његове радионице изашло на десетине икона које красе многе домове у Броду, Србији па чак и у далекој Америци. На то је поносан.

– Дуборезом сам се аматерски почео бавити прије пет-шест година, а највише радим у јесен и зими када је више слободног времена. Самоук сам. Раније сам од дрвета израђивао разне животиње, али сам то напустио. На наговор познаника почео сам са иконама и тако сам ушао у ову причу. Иконе већином поклањам и нема куће у селу да нисам направио. Има их у Броду, у Србији, а четири – пет је завршило у Америци код наших људи који тамо живе и раде. Не радим ово због материјалог. Истина, дају људи нешто за мој рад, али то ми је мање важно -, започиње Вид Веселиновић.

Веселиновић спаја лијепо и корисно. Каже да му за израду једне иконе треба три дана.

– Разне су димензије. Наравно, за веће треба више времена да се заврши, али кад се посветим успијем за три дана посао привести крају. Не може се ово радити нон-стоп, прецизно је, а и напорно ми је сједити десет сати дневно. Радим сат – два па одморим или урадим нешто друго и поново се враћам дуборезу. Заразно је. Икс пута сам био у ситуацији да требам нешто друго радити, али нисам могао ово оставити, вуче ме. Поготово кад себи зацртам да морам завршити одређени дио, тада не одустајем -, прича Вид.

Каже да највише користи липу јер је најпогоднија за рад.

– Мекано дрво је лакше за обраду. Најчешће је то липа, а добра је и трешња јер има фину природну боју која се лакирањем још нагласи. Може и од ораха. Радио сам и од дуда и буде фино кад се заврши, али је јако тврдо дрво за обраду -, објашњава он.

Машине не користи, само десет прстију, мали чекић, длијета разних величина и велико умијеће.

– Лани ми је човјек донио гарнитуру длијета из Енглеске, али није то то, брзо се тупе. Зато сам себи правим алат од старих турпија, јер су од тврдог материјала. Треба мирна рука и прецизно око, а алат мора бити оштар иначе кида дрво. Пуно је детаља које треба издубити, а да би сваки био вјерно приказан мора се имати сталоженост, времена и мирне руке -, образлаже Веселиновић.

Вид Веселиновић је пет година у пензији. На здравље се не жали, осим на вид који да у задње вријеме мало слабије служи. Од дубореза одустати неће. Каже да ће на јесен узети длијета и дрво у руке и посветити се хобију који га испуњава.

– Радим и сад по мало, али су велике врућине и није једноставно. Али, на јесен ћу поново сјести за радни сто и дрво у шаке. Мада, већ сам готово свим познаницима урадио иконе и скоро да нема куће гдје нисам урадио по двије-три -, каже Веселиновић и закључује:

– Не радим ово да бих зарадио, то ми никако није циљ. Нисам газда, али волим поклонити икону. То ми душу испуњава -. Д.И.