ПАРАСТОС  НА  УНЦИ

У МЗ Унка данас, 18. августа, код спомен комплекса, служен је помен парастос, одана дужна почаст и положени вијенци у знак сјећања на погинуле борце ВРС и цивилне жртве протеклог рата из овог села, погинуле борце Првог батаљона Војне полиције Првог крајишког корпуса ВРС и припаднике ЈНА Војне Поште 7036/4 из Врања настрадалих на овим просторима.

На овај дан, сваке године код спомен обиљежја на Унци окупе се породице погинулих, њихови саборци и велики број мјештана Брода као и други поштоваоци лика и дјела српских бораца из других крајева Републике Српске и Србије.

И ове године присутне на Унци у име домаћина МЗ Унка поздравио је и пожелио добродошлицу, предсједник савјета мјесне заједнице и предсједник МО бораца Душко Мичић, који је између осталог нагласио да су борци ти који су најзаслужнији за Републику Српску у којој данас живимо.

У делагацији Врања и Сурдулице био је Слободан Станојевић, отац погинулог борца који је рекао да му је после толико година и трагедије коју је доживио и преживио, сада изузетно драго када долази у Брод.

-Након погибије мог сина прошли су многи дани у тузи у којој нико није урадио ништа за те момке који су погинули овдје. Тек на иницијативу покојног Луке Цвјетковића позвани смо 2012. године да дођемо овдје, и дошао сам са женом и двије кћерке коначно да видим гдје ми је син погинуо. Након те посјете постала је традиција да долазим сваке године овдје да се видим са својим пријатељима који сваког 9. маја на дан погибије мог сина долазе код мене у Сурдулицу- рекао је Станојевић, и додао да иако му је здравље нарушено још увијек радо долази на Унку.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод, Зоран Видић, рекао је да се на Унци, у присуству породица погинулих, сабораца и браће из Србије и Српске који су учествовали у ослобађању Брода, обиљежава један од најзначајнијих датума из протеклог рата. На данашњи дан прије 32 године овдје су се водиле жестоке борбе што се види и по споменицима који су подигнути овдје да нас сјећају на све оне који су животе дали за слободу.

-ВРС наставила је напредовање према ослобођењу Брода који је ослобођен 7. октобра. На данашњи дан овдје је погинуло шест припадника Првог батаљона Војне полиције Првог Крајишког корпуса, из МЗ Унка у протеклом одбрамбено – отаџбинском рату погинуло је 6 бораца. Нажалост, након дешавања у Сијековцу, у испомоћ српском народу на подручју општине Брод пристигла је јединица младих војника ЈНА и нажалос, од краја марта до априла 31 млади војник је оставио живот на одбрани Брода. Тако је Борачка организацији уз подршку општине Брод остварила нераскидиву везу са преживјелим борцима из Србије као и породицама оних који су погинули овдје на Унци. Рат нас је спојило, али пријатељство је остало, па се данас посјећујемо чувајући успомену на оне којих више нема, а да би веза била још јача на иницијативу СУБНОР-а Врања и Борачке организације Брод, побратимили смо се и са Врањем и Сурдилицом- рекао је Видић.

Припадници Првог батаљона Војне полиције Првог крајишког корпуса од 15. до 21. августа 1992. на овом простору водили су једну од најзначајнијих битака.

-Спознали смо то тек након неколико година. Да тада нисмо ступили у борбу ко зна шта би било са Коридором и какав би био наставак рата -, рекао је Ритан, припадник Првог батаљона Војне полиције крајишког корпуса и захвалио  Борачкој организацији Брод што и након толико година овдје на овом мјесту окупља оне који су се прије 32 године борили за ослобођење Брода.

У име Савеза удружења бораца народно ослободилачких ратова града Врање и СУБНОР-а  Србије, присутнима се обратио Зоран Лубура.

-За овај простор сам посебно везан јер сам и сам учесник тих збивања. Ову дјецу чија су имена исклесана на овим споменицима знао сам лично. Тридесет година је прошло од немилих догађаја, ране су зарасле али ожиљци боле, а они који су изгубили своје најмилије никада то неће пребољети. Ожиљци боле, али и опомињу да нам се то никада више не догоди- рекао је генерал Лубура, и додао да је  Брод знао увијек да се на прави начин одужи својим херојима и браниоцима слободе.

-И ми у Србији обиљежавамо многе немиле догађаје, али признајем да овдје на Унци имамо шта да научимо. Никада не смијемо заборавити своје жртве- рекао је Лубура. Српски народ никада није никога нападао, гинуо је увијек у борби за слободу и ми морамо истином да се боримо против неправде која нам се чини.

Начелник општине, Зоран Видић, рекао је да се и 32 године након ослобођења Унке присјећамо  оних који су најзаслужнији за то што ми данас живимо у слободи.

– Специфично је ово спомен обиљежје на Унци јер имамо комплекс споменика за оне који су погинули овдје. Ту је споменик палим борцима из Србије, као и споменике палим борцима из других крајева Републике Српске. Наша је дужност да их памтимо и сјећање на њих преносимо генерацијама које долазе – рекао је Видић.

Он је подсјетио да се овдје у Броду из трагичних догађаја који су се догодили 1992. године, када су животе изгубили млади војници, рођено чврсто пријатељство општина Врање, Сурдулице и Брода.                

Вијенце и цвијеће испред спомен-обиљежја положиле су породице погинулих бораца и цивилних жртава рата, заједничка делегација у којој су били начелник општине, представници Борачке организације Брод и Мјесне борачке организације Унка и МЗ Унка, саборци погинулих припадника Првог батаљона војне полције Првог Крајишког корпуса ВРС, представници команде Трећег Република Српска пука, делегација СУБНОР-а града и града Врање, преживјели саборци младих војника ЈНА, заједничка делегација општинске борачке организације  и општине Србац, те многи други.

Уочи помен парастоса на Унци, у суботу, 17. августа, начелник општине Брод, Зоран Видић у просторијама Борачке организације састао се са делегацијом из Врања и  Сурдулице, која је потом у Сијековцу посјетила храм Св. Огњене Марине гдје их је дочекао свештеник Бранко Јокић и испричао историјат храма и објаснио да су страдали Сијековчани проглашени новомученицима и да су уврштени у ред светитеља које славимо.

Посјетили су и баку Миљу Зечевић, старицу од 93 године која је свједок страдања у Сијековцу  и изразили дубоко поштовање према жртвама.

В.Г.