ВЈЕРОМ СНАЖИ, ЦРКВОМ ПОБЈЕЂУЈЕ

Слађана Шарић из Брода је од 2019. године дипломирани теолог, смјер катихетски. Предаје православну науку у средњој и основној школи у Броду. Удата је, мајке једне бебе. Још као крхка дјевојчица снагу је црпила у вјери, а недаће побјеђивала боравећи често у цркви.

– У средњошколским данима донијела сам одлуку да студирам теологију. Мој живот прије средње школе био је при цркви и одлазила сам у цркву са баком и ту се стекла љубав према Богу и према цркви. Сама средња школа многима је тежак период у животу. И мени је била. То је преломни период у животу. Ја сам уточиште нашла у цркви, у молитви, одлазећи на богослужења, али и у активном раду Светосавске омладинске заједнице. Тако смо успјели доћи до много младих људи. Имали смо један колектив, дружили смо се, говорили једни другима о својим плановима. Ја сам у Броду наишла на разумијевање једног од наших свјештеника парохијских који је подржао моју идеју да упишем теолошки факултет и много ми је помогао у мом избору -, казује Слађана.

Говори она и о пуноћи тог звања и љепоти свог позива.

– Теологију када уписујете, не чините то због неког занимања. Теологија је позив. Када завршите теолошки факултет, ви својим животом потврђујете да сте члан православне цркве. Читав свој живот посветите Богу и знате да то радите из чисте љубави. Теологија се не уписује из интереса, она се уписује из искључиве љубави према Богу и према цркви и живите тај живот. Е, то је пуноћа тога. Да својим животом сведочите цркву и својим понашањем приволите људе да воле Бога, да долазе у цркву и присуствују литургијама -, наставља Слађана.

Нису чести примјери, не бар у бродском крају да дјевојке постану теолози. Ипак, дешава се.

– Имала сам подршку свих из свог окружења. Очекивали су од мене да упишем теологију. Када сам дошла на пријемни испит биле су двије дјевојка и ја. Јесте било чудно, нема много дјевојака, али убрзо су сви лијепо прихватили . Мушкарци су нам дали подршку у учењу и другој врсти помоћи. Дакле, окружење нас је подржало -, наставља она.

Радо се Слађана Шарић данас враћа у студентске дане.

– Увијек се сјетим предавања једног професора који је рекао да теологију када студирате не можете неком да објасните шта студирате, односно то не можете рационално и разумно да објасните. То није нешто што ви видите, па кажете неком да сте то и то видјели. То се једино види одласком на свету литургију и на свето причешће. То је оно што осјетите и што знате. Студирање на теолошком факултету било је занимљиво. Били су многи предмети које нисам очекивала. Било је изазовно. Студирати на теолошком факултету значи прихватити све оно што ви мислите да јесте тачно, али људи неће баш да схвате да је то тако. Заблуда је што људи мисле да се на теолошком факултету учи само то када је црвено слово у црквеном календару. Теолошки факултет даје широк спектар знања. Основни предмети били су Богословље и Увод у Богословље. Тако се сазнаје шта је црква и како она функционише. Много се изучава историја, историја саме цркве, али и општа историја. Мени су главни предмети били Литургика и Догматика. Ти предмети дају вам сазнање како се врши света литургија, одакле су њени почеци, која је веза Старог и Новог завјета. Наиме, Литургика употпуњује наше студије, а Докматика нам говори какву везу ми изучавамо. То јесте један од најтежих, али и најзанимљивијих предмета -, признаје Шарићева.

Одлични ђаци и успјешни студенти увијек имају шта да кажу о периоду свог образовања. Тако је и са Слађаном Шарић.

– Имате општи или катихетски смјер, који сам ја завршила, који ће вас припремити за ту катихетску дјелатност, односно за поучавање у вјери. Има и богословско-пастирски смјер који је више за свјештеничку службу. Када завршите било који од ова два смјера добијате огромно знање и велику могућност за мастер студије. Са ове дистанце ја сам тренутно задовољна, али не сматрам да је ово крај мог образовања, имам у плану мастер студије. Полако, вријеме ће своје показати, то је Божија воља, када буде – биће, Дакле, не планирам да се зауставим на овом звању -, подвлачи она.

Слађана говори и о својим радним обавезама. И радним навикама.

– Примарно запослење и оно што ја радим, на чему сам захвална, је да се ради у школи, да се уче дјеца. Велики је спектар могућности у школи. Негдје су вероучитељи сами педагози, негдје то могу да буде и психолози у школи . При самој цркви могу да помажу дјевојке, жене. Да помажу свештеницима, да окупљају народ , да држе предавања, бесједе -, додаје Слађана Шарић.

Данас када је млада мајка, када предаје у школама, Слађана Шарић проналази времена да одлази у цркву. Њој је захвална, њој дугује много.

– Трудим се да што редовније одлазим на богослужења. Дешава се да због посла не могу да одем на литургију и онда гледам да када имамо мање часова да своје ученике одведем на литургију. Није смисао саме вјеронауке да ми будемо само у школи , да причамо и да сједимо. Смисао и јесте одлазак у цркву гдје се осјети присуство Божије, да дођемо на литургију и да се сви заједно причестимо. Ја сам свој живот проводила у цркви и прије теолошких студија, тако и своју породицу настојим да окренем ка цркви и православљу. И сама школа пружа нам велику могућност да, што Педагошки завод препоручује, организујемо обиласке вјерских богомоља, па и манастира у нашој близини -, најављује Слађана Шарић.

Радује Слађану што су ђаци завољели православну науку.

– Православна наука постојала је и раније, али је била избачена, па враћена. Дјецу треба неко да саслуша, а на вјеронауци је то згодна прилика. Држимо се плана и програма. Имам са ђацима дијалог, јер јако је важна вјеронаука. Атмосфера на часу вјеронауке јако је занимљива. Дјеца износе своја мишљења и ставове, касније са годинама схвате колико су били у стању. У посљедње двије године примјетила сам много тога. Кроз те некакве дебате ђаци схвате да вјеронаука није конзервативан предмет него нам нуди одговоре на многа питања -, говори Шарићева.

Млада Брођанка подржава средњошколце који желе да студирају теологију.

– Имала сам у Броду једног гимназијалца који је одлучио да упише теологију. Ја сам га широке душе подржала. Стећи ће заједницу која је другачија од свих осталих. Када сам студирала у Фочи ту је и Медицински факултет. Стекнете пријатеље, бројне свештенике, стекнете широко теолошко и свјетовно зање кроз филозофију, појање, архитектуру. Онда изаберете шта желите да будете. Тако ћете стећи богато знање неопходно за даља школовања на свим друштвеним факултетима -, закључила је.